Sts. Cyril & Methodius Serbian Orthodox Mission Parish CT
Serbian Orthodox Diocese of Eastern America
St. Jelena of Anjou

                               

                                                                                                                               

We are joyful to announce that our parish has officially established a new circle of the Serbian Sisters, to be known as the St. Jelena of Anjou Circle of Serbian Sisters (Kolo Sestara), also called the St. Jelena of Anjou KSS Group.

We have prayerfully chosen St. Jelena of Anjou as our patron saint, whose feast we celebrate on November 12. We recommended her as our heavenly protector because of her great historical importance and her enduring legacy in the Serbian Church and culture. As a queen, mother, and devoted Christian woman, she stands as a beautiful example of faith, leadership, compassion, and service. Through her kindness and spiritual strength, she united people and strengthened the Church.

As the first Serbian Queen to become a saint, she was not of our origin and was not born Orthodox. However, St. Helen grew to love the Serbian people as if they were her own, thus converting to Orthodoxy. From her life the following points are worth emphasizing this exceptionally remarkable woman was of French origin. She founded the first girl’s school and a boarding school for poor girls in Serbia. The girls were taught sewing, literacy and music. Education was encouraged, which in those days took place in the monasteries. After the girls were grown, the dowry required for marriage was provided for them. St. Helen especially cherished the institution of family, having five children of her own. This loving saint was also known for helping widows, the poor, the sick and the elderly by building hospitals and orphanages.

This remarkable woman was of high moral principles, critical in language, while mild in character, remarkably educated, known for listening to the voice of the people and being one of the leading women of her time. She spoke several languages and had a diplomatic flair and knew what stance to take at every moment, corresponding with priests from Mt. Athos, Sinai, Jerusalem. She organized the rewriting of holy books and the making of holy objects. Towns and villages devastated by wars or weather were rebuilt. Her cooperation with the neighboring countries was also excellent.

After becoming a nun, she ruled the lands from Trebinje to Skadar in her monastic robe. Her reign as a sole ruler lasted for 37 years, while she was Serbian Queen for more than 60 years. She had no army for she did not need it. Due to her chastity and piety, God graced her lands with peace and stability.

As a gesture of love for his wife, King Uros planted fragrant blue lilacs on both banks along the Ibar River canyon towards Ras, so that they might remind her of her native Provence.

The nun, Helen, was later buried in one of her endowments– Gradac Monastery. In return, the Serbian people highly esteemed and loved their Queen, they used to call her “our French woman” and all of Serbia came to her funeral. Her personality, inner beauty and elevated spirit still captivate the Serbian people after 700 years.

Gradac Monastery was declared Monument of Culture of Exceptional Importance in 1979, and Serbia protects it. It belongs to the buildings of the Raška school and resembles the monastery Studenica. By using gothic elements, it is, next to the monastery Visoki Dečani, the religious structure most strongly influenced by the western style in Serbia.

Gradac is a foundation and an endowment of Queen Hélène d’Anjou (1237-1314), a French princess and wife of Stefan Uroš I. The monastery was built from 1277 to 1282 on the ruins of an earlier church during the reign of her son king Stefan Dragutin and is also used as the burial place of Queen Hélène and was first girls’ school in medieval Serbia.

 

Са великом радошћу објављујемо да је у нашој парохији званично основано ново Коло српских сестара, под називом Коло српских сестара „Света Јелена Анжујска“.

 

За своју заштитницу молитвено смо изабрали Света Јелена Анжујска, чији празник прослављамо 12. новембра. Предложили смо Свету Јелену као небеску покровитељку због њеног великог историјског значаја и трајног наслеђа у Српској Цркви и култури. Као краљица, мајка и дубоко побожна хришћанка, она је диван пример вере, вођства, саосећања и служења. Својом добротом и духовном снагом уједињавала је људе и укрепљивала Цркву.

Као прва српска краљица која је постала светитељка, није била српског порекла нити је рођена у православној вери. Ипак, Света Јелена Анжујска је заволела српски народ као свој, те је примила православље. Из њеног живота посебно треба истаћи да је ова изузетна жена била француског порекла. Основала је прву школу за девојке и интернат за сиромашне девојке у Србији, где су училе шивење, писменост и музику. Подстицала је образовање, које се у то време одвијало углавном у манастирима. Када би девојке одрасле, обезбеђивала им је мираз за удају. Света Јелена је посебно неговала породицу, имајући и сама петоро деце. Била је позната по томе што је помагала удовицама, сиромашнима, болеснима и старима, градећи болнице и сиротишта.

Ова изузетна жена била је високих моралних начела, оштра у речи, али блага по нарави, веома образована, позната по томе што је слушала глас народа и била једна од водећих жена свога времена. Говорила је више језика, поседовала дипломатски дар и знала како да поступи у сваком тренутку. Одржавала је преписку са свештеницима са Свете Горе, Синаја и Јерусалима.Организовала је преписивање светих књига и израду црквених предмета. Обнављала је градове и села разорене ратовима и непогодама. Сарадња са суседним земљама била је такође изузетна.

Након што се замонашила, управљала је земљама од Требиња до Скадра, носећи монашку ризу. Као самостални владар владала је 37 година, док је српска краљица била више од 60 година. Није имала војску, јер јој није била потребна. Због њене чистоте и побожности, Бог је њеним земљама даровао мир и стабилност.

Као знак љубави према својој супрузи, краљ Урош је засадио мирисне плаве јорговане дуж обала реке Ибар, према Расу, да је подсећају на њену родну Провансу.

Монахиња Јелена сахрањена је у својој задужбини – Манастир Градац. Српски народ је дубоко поштовао и волео своју краљицу, називајући је „нашом Францускињом“, а на њену сахрану дошла је читава Србија. Њена личност, унутрашња лепота и узвишени дух плене српски народ и после више од 700 година.

Манастир Градац је 1979. године проглашен спомеником културе од изузетног значаја и под заштитом је државе Србије. Припада грађевинама рашке школе и подсећа на Манастир Студеница. Употребом готичких елемената, он је, уз Манастир Високи Дечани, један од верских објеката у Србији који је највише под утицајем западног стила.

Градац је задужбина краљице Јелене Анжујске (1237–1314), француске принцезе и супруге краља Стефана Уроша I. Манастир је подигнут између 1277. и 1282. године, на остацима старије цркве, за време владавине њеног сина, краља Стефана Драгутина. Такође је служио као место њене сахране и представљао је једно од првих места образовања девојака у средњовековној Србији.

Упућујемо срдачне честитке нашем новооснованом Колу, као и свим њеним чланицама, са молитвом да њихов рад буде благословен, плодоносан и вођен љубављу и примером Свете Јелене.

 

Manastir Gradac
Manastir Gradac
Manastir Gradac
Sveta Jelana Anzujska
Sveta Jelana Anzujska
Sveta Jelana Anzujska
Board of Circle of the Serbian Sisters

Управа Кола српских сестара „Света Јелена Анжујска“:

• Председница: Драгица Тривуновић

• Потпредседница: Милена Вранковић

• Секретар: Јасна Јанковић

• Благајник: Весна Васовић

• Члан: Горица Младен-Адуци

Оfficers of the St. Jelena of Anjou Circle of Serbian Sisters:

• President: Dragica Trivunovic

• Vice President: Milena Vrankovic

• Secretary: Jasna Jankovic

• Treasurer: Vesna Vasovic

• Member At Large: Gorica Mladen-Adduci

 

Contact

E-mail: stjelenaofanjou2026@gmail.com